Шперплоча се може похвалити одличном снагом држања шрафова{0}}, великом чврстоћом и одликује се чврстоћом, апсорпцијом звука и топлотном изолацијом. Такође има низак садржај влаге (између 10% и 13%), лак је за обраду и има најшири спектар примене.
Шперплоча је стабилнија од пуног дрвета, али је подложна оштећењу влаге. Због тога треба избегавати његову употребу у кухињама и купатилима током изградње.
Методе обраде шперплоче укључују машинско спајање и ручно спајање. Ручно спајање укључује ручно уметање дрвених трака у шперплочу. Дрвене траке доживљавају мању силу притиска, што доводи до неравномерног спајања, великих размака и слабе моћи држања ексера-. Не може се тестерисати и погодан је само за одређене под-пројекте у декорацији, као што је подлога за подове од пуног дрвета. Машинско спајање, с друге стране, доживљава већу притисну силу, што резултира минималним зазорима, глатким спајањем, равномерном носивошћу-оптерећења и компактном структуром која је мање склона деформацијама током дуготрајне-упорабе.
Због разлика у материјалу, квалитет варира. На основу квалитета материјала и текстуре површинског фурнира шперплоча је класификована у "врхунски", "први разред" и "квалификовани". Неке компаније означавају своје плоче као Граде А, Доубле А или Трипле А, али ово је само пословна пракса и није у складу са националним стандардима; такво обележавање више није дозвољено на тржишту.
Постоји много врста дрвета које се користи за шперплочу, као што су топола, бреза, бор и пауловнија. Међу њима, топола и бреза се сматрају најбољима, јер су густе, ни превише мекане ни превише тврде, имају јаку снагу-држања ноктију и не деформишу се лако. Пауловнија је, с друге стране, веома лагана и мекана, упија много влаге, слабо држи нокте-и тешко се суши. Плоче направљене од пауловније су склоне пуцању и савијању када влага испарава током употребе. Бор, пошто је тврд, тешко се притиска, има лошу структуру спајања, слабу снагу држања ноктију- и висок коефицијент деформације.